Na Liparu
Jeste li mi rod siročići mali?Il' su i vas, možda, jadi otrovali,ili vas je slabe progonio svet?Pa dođoste samo - da kad ljude znamo,Da se i mi malo bolje upoznamo,U dvopevu tužnom pevajući set. Mi smo male, Al' smo znale Da nas nećeNiko hteti,Niko smetiTako voletiKao ti- Ćiju ći. Moje 'tice lepe, jedini drugari,U novome stanu, poznanici stari,Srce vam je dobro, pesma vam je med;Ali moje srce, ali moje grudi,Ledenom su zlobom razbijali ljudi,Pa se mesto srca uhvatio led. S belom bulom,Sa zumbulom,Šaren - rajem,Rajskim majem,Cvećem, mirom,Sa leptirom,Letimo ti miSrca topiti- Ćiju ći. Moje 'tice male, jadni sirotani,Prošli su me davno moji lepi dani,Uvelo je cveće, odbeg'o me maj,A na duši osta, k'o skrhana biljka,Il' ko tužan miris uvelog bosiljka,Jedna teška rana, težak uzdisaj. Đura Jakšić
Evo, nedavno se vratih sa časa engleskog jezika. S obzirom da je moj grad snova Los Anđeles i zbog još mnogih drugih stvari, osećam da moram da naučim taj jezik gotovo kao srpski. I sve razmišljam kako je znanje jezika najbitnije da bismo nekog drugog razumeli. A onda se dublje zamislim. Da li je? Koliko puta je potrebno razumeti nečiji pokret, pogled... Na kraju krajeva i nečije ćutanje i pogled u očima nam mogu reći mnoge više nego more reči.
Nikada mi neće biti jasno zašto je propao jezik - Esperanto. Lično taj jezik smatram genijalnom zamisli, ali eto. Na kraju ipak ostaje jedan univerzalni jezik. Upravo spomenuti, koji se krije u pogledima drugih ljudi. Razme ga svako ko se malo potrudi. :)
"Zima, zima, e pa šta je?
Ako je zima nije lav.
Zima, zima, pa neka je.
Ne boji se ko je zdrav."
E, pa svašta je! I ja je se baš zato i bojim. Mislim da bih mogao da napišem knjigu "1000 zašto, 1000 zato" koja bi za temu imala samo zimu. Nije mi dosta što ne mogu mrdnem nigde od hladnoće, nego sam se još i razboleo. Još uvek držim toplomer pod rukom, pa ne znam kolika je temperatura, ali gadna neka. E, zimo, zimo. Mrzim te! (Koji jubilarni put?)
Nakon što sam imao priliku da pročitam post blogerke behappy o knjigama, uzeh danas da opet pročitam "Orkanske visove". :) Pošto sam i ranije neke knjige čitao po dva-tri puta, shvatio sam da koliko god puta da čitate neku knjigu, uvek ćete pronaći nešto novo, nešto što vam je promaklo. Tako je i sada. Puno dublje mogu da uđem u psihologiju junaka nego pre dve godine kada sam isto to čitao.
Setim se u međuvremenu svoje omiljene slikovnice "Hajdi". Čoveče, koliko su mi te slikovnice značile kada sam bio mali. Danas ne znam da manja deca uopšte znaju za njih. Pitam se da li i postoje uopše još uvek.
Kad sam već spomenuo slikovnice, ne mogu da izostavim i moj omiljeni crtani film - "Lepotica i zver". Obožavao sam, pardon, i dalje obožavam dugometražne crtane filmove.
Ah, divnih li sećanja! :))
- Tolerancija? Šta je to?
- Pa znate, to je ono kada prihvatamo druge ljude sa svim razlikama koje poseduju.
- Ne razumem.
- A odakle ste vi?
- Iz Srbije.
- Ha. Naravno.
Evo jedan od milion razloga zašto ne volim Srbiju, a ovo je centralni razlog.
Eeee, odakle početi? Od toga da sam ja u osnovnoj školi bio "autsajder" jer sam svirao klavir? Od toga da moj nazovidrug dobije nagon da ubija kada vidi Rome u knezu? Od toga da se kod nas ljudima koji su gej lome glave? Uf, zaista smo zaglibili.
Što se tiče mog muziciranja, to je sasvim jasno da je samo u Srbiji moglo da se dogodi da te zbog toga šikaniraju i da bi u svim normalnim državama to bio plus.
Druga konstatacija. Kako je objasniti? Koliko puta sam samo čuo da su nekog isprebijali samo zato što je romske nacionalnosi? Kada tako nekog isprebijate, gde će on naći pomoć i utočište? Osoba bez zdravstvenog osiguranja i koja živi ispod Savskog mosta. A koliko puta je neko oterao onu cigančicu iz kneza što prodaje ruže? Sa sve stavom: "Kako se ona usuđuje da meni priđe?". Da, da. Svi ste vi mnogo vredniji od njih. A kada stigneš kući i budeš uživao u toploj hrani, seti se onda cigančica možda neće imati šta da jede, jer danas nije prodala ni jednu ružu!
Treće. Toliko ispričana tema, a nismo se pomakli iz kamenog doba. I opet ću na blogu pročitati uvredljive komentare netolarantnih ljudi. U prirodi svakog čoveka je da se bori protiv onog što ga ugrožava. Ali! Na koji način vas ugrožava gej populacija? Ono su u vašoj blizini. Živite u istom gradu. Dišete isti vazduh. Volite iste stvari. Ali ne vredi. Njih treba istrebiti jer su prosto drugačiji od vas! A jako interesantna stvar jeste da su gej ljudi uglavnom jako lepi, a oni koji ih ne podnose su ružni ljudi. I kako takvim ljudima objasniti da gej ljudi ne žele njihovu ružnu facu i seljačke manire?
I sada su svi pomislili kako sam ja asocijalan i gej, pa imam razumevanja za sve njih. Ali gle čuda! Nisam ni jedno ni drugo. Ja sam samo mali čovek koji suviše obraća pažnju na stvari koje ga okružuju i želim da budem Don Kihot.
Samo sam malo više tolerantan. Probajte i vi! Nije teško.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
