Izdaleka samo sve k'o zvezda sja...

Jeste li mi rod siročići mali?

Il' su i vas, možda, jadi otrovali,

ili vas je slabe progonio svet?

Pa dođoste samo - da kad ljude znamo,

Da se i mi malo bolje upoznamo,

U dvopevu tužnom pevajući set.

Mi smo male,        

Al' smo znale 

Da nas neće

Niko hteti,

Niko smeti

Tako voleti

Kao ti

- Ćiju ći.

Moje 'tice lepe, jedini drugari,

U novome stanu, poznanici stari,

Srce vam je dobro, pesma vam je med;

Ali moje srce, ali moje grudi,

Ledenom su zlobom razbijali ljudi,

Pa se mesto srca uhvatio led.  

S belom bulom,

Sa zumbulom,

Šaren - rajem,

Rajskim majem,

Cvećem, mirom,

Sa leptirom,

Letimo ti mi

Srca topiti

- Ćiju ći.

Moje 'tice male, jadni sirotani,

Prošli su me davno moji lepi dani,

Uvelo je cveće, odbeg'o me maj,

A na duši osta, k'o skrhana biljka,

Il' ko tužan miris uvelog bosiljka,

Jedna teška rana, težak uzdisaj.

Đura Jakšić