« Đavo u ljudskom obliku | Main | U ime starih dobrih vremena »
Inspirisan pričama didiland i blackmoonlight, naterao sam sebe da se setim i svojih dobrih komšija.
U stanu u kojem sam živeo pre ovog, iznad mene je živela jedna bakica - baka Marica. Tada sam imao oko 3,4 godine. Veoma često (svaki drugi dan) mi je pakovala u kesicu razne slatkiše. Pozvala bi me i rekla da izađem na terasu, a onda mi preko njene terase spustila tu kesicu pomoću kanapa. Ovo je zaista jedna stvar koju nikada neću zaboraviti i koja mi je obeležila najranije detinjstvo. Iskreno, iz ovog životnog perioda se sećam samo baka Marice, Sneška Belića i parkića ispred zgrade. Dakle, ona ima veoma važno mesto.
Kada se rodila moja mlađa sestra, moji su shvatili da ona neće moći da deli sobu sa mnom i kupili su veći stan par ulica dalje. Nakon toga, baku Maricu nisam viđao, jer sam bio suviše mali. Pre par godina sam se uplašio da će doći trenutak kada neću moći da joj se ni zahvalim za ove lepe uspomene. Nagovorio sam tatu i mamu da me odvezu kod nje. Stigli smo ispred zgrade, par trenutaka gledali u stari prozor stana i popeli se gore. Zamišljao sam taj sustret dramatično sa puno emocija. Ali... Baka Marica me se nije ni setila, a još manje prepoznala! Rekla je da se seća kroz maglu da smo živeli u njenoj zgradi, ali se detalja ne seća. Srušile su mi se sve iluzije. Ipak sam rekao da ćemo se viđati i da ću je podsetiti svega. Otišli smo. A ja se nikada više nisam vratio. Plašim se da njeno zaboravljanje ne bude takvo da me jednog dana ni ne pusti u stan. Želim da pamtim onu toplu i nasmejanu bakicu koja mi je kreirala detinjstvo svojim toplim srcem.
Komentari
Sirota baka Marica! Da je mogla, svakako bi te se setila...neki Nemac, Alchajmer, posetio je pre vremena...
E, da. Ne znam šta je tačno u pitanju, ali ja znam da sam negde duboko u njenim mislima iako ona nije u mogućnosti da me tamo pronađe.
sanjarenja, ali bitno je da ja znam tačno gde je moja fioka u kojoj je ona smeštena.
Didi, jeste tužno, ali u meni ima više sete nego tuge. Uvek pokušam iz svega da izvučem ono najbolje, pa tako i sad. Srećan sam što sam uopšte upoznao takvu osobu, bez obzira na sadašnje stanje.
Nemoj da kvaris lepe uspomene. Secaj se te bake sa osmehom na licu. To je jedino sto mozes da uradis, a nista ne kosta :)
Tačno tako...jer ljudi nestaju kad ih zaboravimo...a ne kad umru...
Secaj se te bake upravo takve kakva je bila kada ti je spustala kesicu.I nikako drugacije.Ljudi su onakvi kakvi ostaju u tvom secanju.p.s hvala sto si pohvalio moj recept:)I drago mi je sto ti se svideo
Mesečina, naravno. To i činim. :)
Sanjarenja, u pravu si. Ljudi umiru samo u našim mislima.
Tanjana, tako se i sećam. I kad god pomislim na nju, setim se onog pre.
Nema na čemu. Ukusna klopa je uvek dobrodošla. ;)
Divna i tuzna prica u isto vreme.
Veliki pozdrav!
Leopard, drago mi je da ti se svidela.
Pozdrav.
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
