Inspirisan pričama didiland i blackmoonlight, naterao sam sebe da se setim i svojih dobrih komšija.
U stanu u kojem sam živeo pre ovog, iznad mene je živela jedna bakica - baka Marica. Tada sam imao oko 3,4 godine. Veoma često (svaki drugi dan) mi je pakovala u kesicu razne slatkiše. Pozvala bi me i rekla da izađem na terasu, a onda mi preko njene terase spustila tu kesicu pomoću kanapa. Ovo je zaista jedna stvar koju nikada neću zaboraviti i koja mi je obeležila najranije detinjstvo. Iskreno, iz ovog životnog perioda se sećam samo baka Marice, Sneška Belića i parkića ispred zgrade. Dakle, ona ima veoma važno mesto.
Kada se rodila moja mlađa sestra, moji su shvatili da ona neće moći da deli sobu sa mnom i kupili su veći stan par ulica dalje. Nakon toga, baku Maricu nisam viđao, jer sam bio suviše mali. Pre par godina sam se uplašio da će doći trenutak kada neću moći da joj se ni zahvalim za ove lepe uspomene. Nagovorio sam tatu i mamu da me odvezu kod nje. Stigli smo ispred zgrade, par trenutaka gledali u stari prozor stana i popeli se gore. Zamišljao sam taj sustret dramatično sa puno emocija. Ali... Baka Marica me se nije ni setila, a još manje prepoznala! Rekla je da se seća kroz maglu da smo živeli u njenoj zgradi, ali se detalja ne seća. Srušile su mi se sve iluzije. Ipak sam rekao da ćemo se viđati i da ću je podsetiti svega. Otišli smo. A ja se nikada više nisam vratio. Plašim se da njeno zaboravljanje ne bude takvo da me jednog dana ni ne pusti u stan. Želim da pamtim onu toplu i nasmejanu bakicu koja mi je kreirala detinjstvo svojim toplim srcem.
Đavo u ljudskom obliku ili komšija koji već treći dan renovira stan. Šta kog đavola renovira u decembru mesecu? I to od 9 ujutru, pa do daljnjeg. U petak me je probudio, ali sam ionako morao da ustanem da učim, međutim to nisam mogao da radim u svojoj sobi jer je zvuk bušilice, složićete se, veoma loš za koncentraciju. Ajde to muje oprošteno. Juče sam morao na vožnju i navio alarm u 10, ali je komšija ipak odlučio da ustanem u 9. Ajde da mu i to oprostim. Ali kako može jedini dan u nedelji kada ništa ne radim i spavam dokle ja hoću da mi upropasti? Već pretpostavljate, probudio me je u 9. I sada dok pišem ovo, držim slušalice u ušima jer je to jedini način da u svojoj sobi opstanem duže od 5 minuta. Sutra,kada se začuje bušilica, ja ću uveliko biti u školi. Nadam se da se ova đavolja naprava neće čuti i na drugom kraju grada.
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
