Iako u velikom gradu, noćas je sve tako tiho. Sedim na terasi kuckajući ove redove i prosto čujem svoju samoću. Slušam i pesmu "Ovo je strašno velik grad i zato nema razloga da budeš sam u njemu..." Međutim, ovo veče je nekako posebno. Čujem šum okeana gde se trenutno nalazim. Trčim po plaži udišući slobodu punim plućima. Galebovi me obleću. Trgnem se i ostajem tu gde jesam. Automobili prolaze, ljudi prolaze, psi laju... Da li iko oseća...? Da li iko oseća ovaj težak vazduh? Da li iko čuje uzdisaje ljudi ovog grada? Nekako smo se udaljili. Gde su nestali toplina i osećaj bliskosti? Da li je ikog briga za to? Nema nas. Večeras nas nema. Svako je otišao putem svojih obaveza u neki skriveni kutak života.
S obzirom da sam, nazovi bolestan, mogu sebi dopustiti da budem dokon. Razmišljam o mnogim stvarima. Setim se uglavnom i svog bloga, pa se vratim svojim razmišljanjima od ranije. Iako se dugo nisam vraćao ovde, bilo mi je drago da imam neka stara razmišljanja zabeležena. Međutim, ništa se nije promenilo. Ni u mojim blog-razmišljanjima, a ni u realnom životu. Svi moji stavovi su i dalje isti, glupi ljudi su i dalje glupi, sve ide nekim svojim dobro poznatim tokom. Jedina promena jeste da se radovi u ulici pored moje škole bliže kraju. Napokon! I eto... Poželeh da opet budem veran svom blogu. Nedostajao mi je. Nedostajali ste mi.
| « | Novembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
