S obzirom na to da ću u narednom periodu imati više vremena nego inače, to vreme moram maksimalno koristiti. Za početak, drugaricini mama i tata odlaze na neko putovanje, pa će tamo ostati i za Novaka. Stan je od sutra praaaazan. :) Pošto mi je kod kuće postalo poprilično dosadno, Maja, Tića i ja se do daljnjeg selimo na Novi Beograd. Možda se ipak vratim kada mi bude nedostajao miris kuvane hrane, jer smo svi apsolutno nesposobni da skuvamo bilo šta osim supe iz kesice, kafe i čaja. :))
Nakon mnogo vremena provedenog u nerviranju, vraćam se snimcima, pesmama, intervjuima osobe koja me uvek oraspoloži, a to je Vesna Vukelić Vendi. Verujem da svi nemaju baš lepo mišljenje o njoj, ali je ona meni fascinantna jer može da izgovori 200 nebuloza za 2 minuta. :) Ponekad kada dublje proanaliziram neku rečenicu, pomislim da je ona možda genije na ivici ludila, kao i svi pre nje. Odmah nakon toga pustim sebi neku njenu pesmu i razuverim se. :) Bilo kako bilo, iz depresivne faze me je izvukla. Ako ima još nekih nervoznih na ovom blogu, šaljem vam jednu njenu pesmicu. :)
Iz situacija koje su mi se u skorije vreme dogodile proizilazi da prosto ne mogu nikome da verujem. Na svakom koraku stoji neko drugi ko će pokušati da te upropasti. Svi, svi, svi, ali SVI gledaju samo svoju korist i kada pokušaš da uradiš nešto protiv njih, pa makar to bilo i pravedno, progutaće te. Kada uradiš nešto dobro, to će ti se BEZ IZUZETKA vratiti loše. Niko nikada neće znati da ceni tvoju dobrotu i žrtvu zato je bolje da se preobratim ili prvom prilikom odem iz ove naše raspale zemlje. U životu nisam bio ovako pun pozitivne energije. Hoću da poludim!
Određeni komentari koje sam danas pročitao su me naterali da se zamislim. Uhvatio sam sebe kako razmišljam o prolaznosti nekih stvari koje se još nisu ni dogodile. Često kada je u toku nešto lepo, ja imam strah da će se to brzo završiti. Razmišljam samo o tome i taj osećaj mi ne dozvoljava da se u potpunosti prepustim trenutku. Sledeće godine moram naučiti sebe da više uživam!
Više nisam tužan zbog snega. Čak i hladnoću super podnosim. :) Zavoleo sam ono što vidim kada pogledam kroz prozor u decembru mesecu. Radujem se sređivanju stana povodom Nove godine i Božića. Te stvari sam zavoleo još u detinjstvu i Novogodišnja jelka me uvek oraspoloži i vrati mi lepe uspomene. Dolazi raspust. Očekujem Božićne filmove. A tek crtaće. Milinica. :) Stalno govorim o nekom detinjstvu kao prošlom vremenu, a u stvari dete u meni živi punim plućima iako su me određene situacije naterale da odrastem.
Praznična euforija navire u meni. 
Prošlo je mnogo vremena otkako sam se zakleo sebi da više nikada neću bezuslovno verovati ljudima i činiti sve kako bi se drugi osećali dobro. Prosto za moje zdravlje više nije bilo podnošljivo da glumim majku Terezu. Ali nakon svega što mi se desilo, danas su mi ljudi za koje sam uvek dobro činio vratili to lošim stvarima. Kada ću već jednom naučiti? Ne mogu da stojim svima na usluzi 24/7! S druge strane, zbog druželjubivosti i pristupa prema drugima, život mi je podario mnoge prijatelje koje mi puno znaće. Ponekad se zapitam da li cena za to prevelika? Ali se setim svi lepih trenutaka i oni potisnu sve ono ružno, ali ne zadugo. Izgleda ću celog života biti na ovoj klackalici dobra i zla i nikada neću umeti da procenim koliko sebe treba da dajem i kada.
Obožavam špansku muziku!
Tića se vratila, pa sam odlučio da nju i Maju u ime starihdobrih vremena pozovem da odemo do Kališa. Maja je uz izgovor da joj je suvišehladno da bi besciljno lutala gradom odbila poziv. Nadrndano sam joj rekao:“Ok, ćao!” Nakon pet minuta me je nazvala da kaže kako će ipak ići. To sam iočekivao. :)) Fantastična trojka je ponovo na okupu! U knezu ljudi i daljesviraju, cigančice spopadaju ljude, sve se vrti u krug. Vetar sećanja projurimi kroz glavu. A kada stigosmo do Pobednika, setih se svih onih dana kada smodolazili tu da gledamo u reku i ispričamo se ili prosto ćutimo i gledamo uzalazak sunca. Setih se i svih onih mirisa procvetalog cveća. Istovremeno meuhvatila i neka depresija kada sam se sabrao i shvatio kako je zima odnela icveće i mirise.U želji da upijem još malo sećanja me prekinula Maja koja sesmrzla i želela da krenemo kući. Prošlo je par sati od te šetnje, ali meni i daljestare slike igraju u glavi, i dalje stari mirisi gospodare mislima.
Inspirisan pričama didiland i blackmoonlight, naterao sam sebe da se setim i svojih dobrih komšija.
U stanu u kojem sam živeo pre ovog, iznad mene je živela jedna bakica - baka Marica. Tada sam imao oko 3,4 godine. Veoma često (svaki drugi dan) mi je pakovala u kesicu razne slatkiše. Pozvala bi me i rekla da izađem na terasu, a onda mi preko njene terase spustila tu kesicu pomoću kanapa. Ovo je zaista jedna stvar koju nikada neću zaboraviti i koja mi je obeležila najranije detinjstvo. Iskreno, iz ovog životnog perioda se sećam samo baka Marice, Sneška Belića i parkića ispred zgrade. Dakle, ona ima veoma važno mesto.
Kada se rodila moja mlađa sestra, moji su shvatili da ona neće moći da deli sobu sa mnom i kupili su veći stan par ulica dalje. Nakon toga, baku Maricu nisam viđao, jer sam bio suviše mali. Pre par godina sam se uplašio da će doći trenutak kada neću moći da joj se ni zahvalim za ove lepe uspomene. Nagovorio sam tatu i mamu da me odvezu kod nje. Stigli smo ispred zgrade, par trenutaka gledali u stari prozor stana i popeli se gore. Zamišljao sam taj sustret dramatično sa puno emocija. Ali... Baka Marica me se nije ni setila, a još manje prepoznala! Rekla je da se seća kroz maglu da smo živeli u njenoj zgradi, ali se detalja ne seća. Srušile su mi se sve iluzije. Ipak sam rekao da ćemo se viđati i da ću je podsetiti svega. Otišli smo. A ja se nikada više nisam vratio. Plašim se da njeno zaboravljanje ne bude takvo da me jednog dana ni ne pusti u stan. Želim da pamtim onu toplu i nasmejanu bakicu koja mi je kreirala detinjstvo svojim toplim srcem.
Đavo u ljudskom obliku ili komšija koji već treći dan renovira stan. Šta kog đavola renovira u decembru mesecu? I to od 9 ujutru, pa do daljnjeg. U petak me je probudio, ali sam ionako morao da ustanem da učim, međutim to nisam mogao da radim u svojoj sobi jer je zvuk bušilice, složićete se, veoma loš za koncentraciju. Ajde to muje oprošteno. Juče sam morao na vožnju i navio alarm u 10, ali je komšija ipak odlučio da ustanem u 9. Ajde da mu i to oprostim. Ali kako može jedini dan u nedelji kada ništa ne radim i spavam dokle ja hoću da mi upropasti? Već pretpostavljate, probudio me je u 9. I sada dok pišem ovo, držim slušalice u ušima jer je to jedini način da u svojoj sobi opstanem duže od 5 minuta. Sutra,kada se začuje bušilica, ja ću uveliko biti u školi. Nadam se da se ova đavolja naprava neće čuti i na drugom kraju grada.
Ovo glupo vreme me prosto izluđuje. Došao je period kada ne mogu da izađem na ulicu, a da prethodno ne provedem 15 minuta stavljajući na sebe 20 komada garderobe. Pošto sam proteklu nedelju dušu ostavio u školi, odlučim da se ipak suprotstavim vremenskim prilikama i izblejim negde. Zovem Maju da odemo do Platoa, ali je ona već isplanirala ceo vikend. Kad pre? Možda ja to ne mogu da razumem, jer ne izazim po klubovima svake subote kao ostali. Pih! Tica je otisla u Bosnu. Wtf?! Eto, na vikend. Za ostatak društva sam svestan da ne bi mogao da podnese moje kukanje na ovozemaljske vremenske prilike. I tako se moje blejanje svelo na blogu, a malo vazduha sam udahnuo na terasi. :) Prosto ne mogu da dočekam da ponovo grane sunce, pa da mogu da radim neometano sve one stvari koje radim i inače.
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
