Evo u ove neprikladne sate za blogovanje, ja ipak sedoh za svoj kompjuter. Inspirisan jednim tekstom u časopisu Elle (da, muško čita Elle), odlučih da nabacam par redova. Naime, u tom časopisu koji kao diktira modu se mogu naći pravi modni zločini i to je jasno svakome ko koristi mozak dok lista te stranice. Sve je to u redu, razumem nedostatak inspiracije i stalnu potragu za nečim novim, ali jednom tekstu zaista nije bilo mesto tu.
Uglavnom, neka kao poznata novinarka je popljuvala novonastalo pomodarstvo, a prvenstveno muškarce koji "previše" vode računa o svom izgledu. Jadna žena izgleda živi u 18. veku, pa su joj muškarci koji nemaju dlake po celom telu, idu u solarijum i rade piling lica veoma čudni. Gospođi je, zaključujući po njenim rečenicama, izgleda draže muško koje smrdi na pivo, lupa šakom o sto i pljuje po ulici. Kako god okreneš, njoj nešto smeta. A najtragičnije od svega jeste što se u jednom modnom magazinu, kao što je ovaj taj teskt našao na jako upečatljivom mestu. Mada, kakva nam je modna industrija, takvi su nam i časopisi.
"Svaki dan sam na promaji. Srce mi zebe. Evo, mislim noćima samo na tebe."
Da li treba biti naivan, lakoveran, povodljiv...? Većina ljudi će reći da definitivno ne treba. A onda se zapitamo... Zahvaljujući kojim osobinama opstaje ljubav? Hm... Upravo! Ako ne budete naivni, lakoverni, povodiljivi... nikada nećete zavoleti. Dugo sam imao "kineski zid" oko svog srca, ali sam shvatio da dalje tako neće moći. Tako što ćete verovati, davati sebe drugima, maštati... Tako ćete često biti povređeni, to je činjenica. Ali, isto tako ćete dobiti priliku da upoznate ljude koje će to kod vas primetiti, koji cene iste vrednosti... Budimo naivni i lakoverni! Poverujmo u nečije reči i uđimo u taj začarani krug. Van njega nema mnogo sreće. Usudi se!
Ah... Evo slušam špansku muziku u ove, kako da ih nazovem? Sitne, rane, kasne sate. Nekako se setih svog bloga, pa počeh da čitam svoje stare postove. Bilo mi je zaista zanimljivo posmatrati sebe iz ptičje perspektive i pitati se da li sam neke stvari mogao drugačije da uradim. Posmatrati koliko sam sazreo čak i u ovih par meseci. Opet su mi nedostajali neki ljudi sa bloga. Iako su svi oni samo virtuelni prijatelji, nekada i ta virtuelna reč podrške mnogo znači. Često drugu i ne dobijete, jer ipak su ovde ljudi željni ljubavi, podrške, nečeg umetničkog... Uglavnom je tuga ono što nas pokreće da pišemo. Ona je najjači pokretač, šta god da je u pitanju. Setite se samo kakve emocije u vama budi komičan, a kakve tragičan film. Hm? Upravo. Pružamo jedni drugima, ono što nam u stvarnom svetu nedostaje. Eh... Odoh previše u širinu. Ali nekako sam previše rasejan trenutno. Vratiću se kada budem imao nešto konkretno da napišem.
| « | Avgust 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
"Ispred nas je samo večnost, nekad bol, a nekad nežnost."
- Novembar 2012 [1]
- Jun 2012 [1]
- Maj 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [1]
- Novembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [3]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [21]
- Januar 2011 [2]
- Decembar 2010 [12]
